foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

ОШ "ЂУРА ЈАКШИЋ" РАВНИ

ОШ "ЂУРА ЈАКШИЋ" РАВНИ

ОШ "ЂУРА ЈАКШИЋ" РАВНИ

ОШ "ЂУРА ЈАКШИЋ" РАВНИ

ОШ "ЂУРА ЈАКШИЋ" РАВНИ

Get Adobe Flash player
Данас је ученике школе у Дрежнику и њихове наставнике обрадовала својим присуством мала породица сова. Ово је први пут после пет година како пар сова свија гнездо у крошњи смрче у дворишту школе. Женка сове и неколико младунаца обрадовали су све у школи и изазвали праву експлозију радости. Сви су хтели да их сликају, трудећи се да их не уплаше и на било који други начин узнемире. 

У наставку прочитајте и пар занимљивости о совама, преузетих са сајта Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

 

Знате ли да шумских сова има у свим деловима Србије? Паметне су и добро памте своју територију. Ипак, много њих страда на путевима током ноћи, али су угрожене и због све веће сече шума.

 

Сове или ноћне грабљивице (лат. Стригиформес) представљају ред углавном усамљених птица грабљивица у који се данас убраја око 250 врста. Србију насељава 10 врста ових занимљивих птица. Лове плен углавном ноћу у чему им помаже претежно сива боја и скоро нечујан лет. Деле се у две савремене фамилије праве сове (Стригидае) и кукувије (Тyтонидае). Углавном се хране ситним сисарима, птицама и инсектима, а поједине врсте се хране и рибом. Живе на свим континентима осим на Антарктику, великом делу Гренланда и појединим острвима.

 

Већина сова је активно ноћу, када лове плен. Неке сове, међутим, лове у сумрак или у зору.

Са друге стране, дан обично проводе одмарајући на гранама дрвећа, на зидовима или стенама, где су добро камуфлиране. Боја перја сова варира од црне, сиве, мрке, преко рђастожуте и рђастомрке до крем, беличасте или беле, а све у зависности од станишта у којима одређена врста живи, а тело је прошарано мрљама, цртама, пругама, таласима или цик-цак линијама. Боје и шаре представљају "заштитну одећу".

 

Углавном се храни малим кичмењацима, првенствено глодарима, који су такође ноћне животиње, те тиме чине велику корист за човека. Када ухвати плен, сова га растргне оштрим кљуном или канџама пре него што га поједе, осим у случајевима када је плен мали па га може појести целог. Варење код сове се врши врло брзо, захваљујући богатом лучењу јаких, растварајућих сокова, тако да се канал за варење врло брзо растерећује..[2] Након варења хране, сова избацује гвалице, односно повраћа несварљиве остатке плена попут костију, крљушти и перја које сажима у компактну куглицу округлог или издуженог облика.

 

Јаја сове су обично бела и облика скоро савршене сфере. Сова полаже од два до дванаест јаја, у зависности од врсте, сваких 1-3 дана. Јаја се не излегу сва у исто време, те разлика у величини излеглих младунаца може да буде велика. Сове не граде гнезда, него траже себи пригодно станиште на дрвету, подземним тунелима, на зградама, шталама или у пећинама.

Најмања сова је патуљаста сова, тешка око 31 г. Неке пигмејске сове су тек нешто веће. Највеће сове су буљине или велике ушаре и сове врсте Бубо блакистони, које могу досећи дужину од 76,2 цм, распон крила од преко 2 м и тежину од скоро 4,5 кг.

У многим деловима света, сове су повезиване са смрћу и несрећом, вероватно због њиховог ноћног живота и карактеристичног хучања. Међутим, у неким деловима света сове су биле повезиване са мудрошћу и успехом, често приказиване као божији љубимци.

 

 

У грчкој митологији, сова и, нарочито, кукумавка, су обично повезиване са богињом Атином, богињом птицом, која се повезивала са мудрошћу, уметношћу и разним способностима и, последично, и сове су повезиване са мудрошћу. Незванично, сове представљају маскоту Менсе.

Римљани, поред тога што су наследили грчка веровања у вези са совама, су их повезивали и са смрћу. Због тога, сова је представљала лош знак.

У Србији по народном предању сова, у неким крајевима Србије одређен род из породице Сова, је весник смрти и верује се да њено оглашавање непосредно изнад куће или на прозору предсказује скору смрт неког од укућанина, често изненадну. Касније се у покушају сузбијања овог сујеверја покушало са наметањем универзалне симболике сове као мудрости.

 

 

У оквуру предмета грађанско васпитање ученици четвртог разреда ИО Дрежник организовали су еколошко- хуманитарну активност у оквиру  акције "Чеп за хендикеп".  Активности су се прикључили ученици свих млађих и старијих разреда издвојеног одељења.  Посебно желимо да истакнемо подршку другара из осмог разреда. До сада прикупљени чепови предати су на коришћење Удружењу дистрофичара Златиборског округа. Акција ће се наставити до краја школске године.

 

Линк ка слици

Светски дан вода 22. март 2022.

Светски дан вода се сваке године обележава 22. марта и посвећен је фокусирању пажње на значај воде.
Овогодишња тема ,,подземне воде“, скреће нам пажњу на скривене водне ресурсе који су одувек били критично важни, али нису у потпуности препознати у креирању политике одрживог развоја. Улога подземних вода је витална у водоводним и санитарним системима, пољопривреди, индустрији, екосистемима и прилагођавању климатским променама.
Подземне воде су основни водни ресурс на Земљи који снабдева реке, језера и бунаре, обезбеђује воду за пиц́е за преко 2 милијарде људи на нашој планети, а њеним коришћењем у наводњавању обезбеђује се храна за половину светског становништва. Подземне воде обезбеђују залихе воде током суше и претећих ефеката климатских промена и дају најчистију природну воду за пиц́е. Одржавају екосистеме и минималне речне протицаје, спречавају слегање тла и интрузије слане воде. И поред свега, за многе су само „далеко од очију, далеко од срца“.  За ефикасно управљање овим скривеним ресурсом, потребно је разумевање везе са геолошком и природном средином, као и свим облицима површинских вода.

Корисни линк

 

Активности наших ученика

 

У оквиру слободних активности и грађанског васпитања, а у сарадњи са Тимом за заштиту животне средине,  ученици млађих разреда ИО Дрежник посетом оближњем извору обележили су Дан вода, 22. март. Деца су очистила извор и околину, прикупила смеће и тако га припремила за следећу сезону. Са њима је разговарано о значају  и чувању чисте пијаће воде.

 

ЛИНК СА СЛИКАМА

У оквиру обележавања Дана вода 22. марта ученици шестог разреда матичне школе у Равнима и издвојеног одељења у Дрежнику, на часовима слободне наставне активности Чувари природе, са предметном наставницом Аном Пауновић, прво су на терену фотографисали какво је, у еколошком смислу, стање вода нашег краја. Затим су израдили пригодан пано.

ЛИНК СЛИКАМА

На часу Технике и технологије ученици 6. разреда у матичној школи обележили Дан вода израдом макете воденице и воденичког точка.

ЛИНК СА СЛИКАМА

 

Генерација првака у школској 2021/2022.год.у издвојеном одељењу у Дрежнику, засадили су своје дрво генерације. Одлучили су се за садницу шљиве у нади да ће  будуће генерације наше школе моћи да уживају у њеним сочним и укусним плодовима.

ЛИНК СА СЛИКАМА

Поводом 8.марта, ђаци 1.и 3.разреда и припремне предсколске групе направили су честитке мамама. Ученици 1.и 3.разреда су на цасовима ликовне културе бојили руже које су правили од кутија за јаја. Предшколци су певали песмицу и правили поклоне.

ЛИНК СА СЛИКАМА

ЛИНК СА СЛИКАМА

 Ученици млађих разреда Издвојеног одељења у Дрежнику су израдом пригодних честитки и симболичних поклона за маме обележили 8. март, Дан жена.

ЛИНК СА СЛИКАМА